Merenje prosečne brzine između naplatnih rampi

[sErGiO]

MUP najavljuje merenje prosečne brzine preko naplatnih rampi



Načelnik Uprave saobraćajne policije Nebojša Arsov izjavio je da je projekat merenja srednje brzine vozila na autoputevima Srbije u završnoj fazi, kao i da će se za te potrebe koristiti postojeći sistem naplate putarine.


Učestvujući na predstavljanju kampanje "Um na drum" koja je posvećena većoj bezbednosti mladih u saobraćaju, Arsov je kazao da će policija lako moći da utvrdi srednju brzinu vozila na osnovu vremena koje je proteklo između zaustavljanja na dve naplatne rampe na autoputu.


"Neće biti kamera već ćemo koristiti postojeći sistem naplate putarine. Vozače koji su prekoračili brzinu zaustavljaćemo odmah na naplatnoj rampi ili ćemo im slati prijave na kućne adrese", kazao je načelnik Uprave saobraćajne policije.

Izvor N1 >>

[stevak]

Dakle, nema više jurcanja od rampe do rampe. Sad preostaje jurcanje ali sa usputnom pauzom da se popiju 3-4 piva ili rakije. Ako je prolazno vreme u dozvoljenim okvirima onda nema veze da li si "naliven" ili nisi

[sErGiO]

Vala baš

[kočničar]

ne znam gde su pokupili ti foru sa merenjem brzine. Ne verujem da ce neko da plati kaznu

[sErGiO]

Kažnjavanje zbog srednje brzine na auto-putu sledeće nedelje


Iako je ranije bilo najavljeno da će kažnjavanje vozača koji prekorače srednju brzinu na auto-putu početi od 1. septembra, N1 saznaje da će se novi sistem ipak početi da se primenjuje od naredne nedelje.
Odlaganje početka je bilo neophodno zbog uskladjenja propisa.
Merenje prosečne brzine kretanja automobila na auto-putu, na naplatnim rampama u Srbiji počelo je krajem jula. U međuvremenu su vozači na rampama dobijali priznanice na kojima piše kojom srednjom brzinom su vozili, ali nisu kažnjavani.
Vozači će prilikom plaćanja putarine dobiti na priznanici i informaciju o srednjoj brzini vožnje pa mogu odmah da znaju da li su prekršili zakon.

Biće sankcionisani i vozači koji elektronski plaćaju putarinu - njima će sistem očitavati srednju brzinu čim ih kamera snimi na naplatnoj rampi.

Vozače će patrola saobraćajne policije odmah zaustavljati na naplatnoj rampi ili će im prijava stići na kućnu adresu.
Predviđene kazne:

121-140 km/h - 3.000 dinara

141-160 km/h - 5.000 dinara

161-180 km/h - 6.000 - 20.000 dinara, tri kaznena poena i oduzimanje vozačke dozvole na najmanje 30 dana

181-200km/h - 15.000 - 30.000 dinara ili kazna zatvora do 30 dana, šest kaznenih poena i oduzimanje dozvole na najmanje tri meseca

201+ - 100.000-120.000 dinara, najmanje 15 dana zatvora, 14 kaznenih poena, oduzimanje dozvola najmanje osam meseci

Ukoliko se vozi po propisima, tačno se, naime, zna koliko je vremena maksimalnom dozvoljenom brzinom potrebno da se stigne od tačke A do tačke B, na najfrekventnijim deonicama, a evo i koliko:

Horgoš - Preševo (537 km): 4 sata, 16 minuta

Naplatna rampa Vrčin – Naplatna rampa Niš (205 km): 1 sat, 42 minuta

Naplatna rampa Vrčin – Naplatna rampa Preševo (359 km): 3 sata

Šimanovci - Šid (85 km): 42 minuta

Ljig - Preljina (40 km): 20 minuta

Izvor >>

[stevak]

Ovo je bez veze, barem za mene. Vožnja sa 120 km/h na autoputu obavezno me uspava. Sad više ni policija neće moći da toleriše prekoračenja tamo gde su uslovi dozvoljavali. Ponekad imam osećaj da mi neko postupno navlači ludačku košulju od koje ću zdrav poludeti.

[Viper]

A ti još nisi poludeo, blago tebi

[Dora]

Teški pederluk, i to malo slobode bi da oduzmu zbog ****nih otimanja novca...

[sErGiO]

Evo jedan dobar tekst na zadatu temu:



Mnogo buke ni oko čega

VOLE LJUDI DA OPLETU PO GASU, PRIJA IM EGU, OSEĆAJU SE SNAŽNIM, ALI KADA VIDE POLICIJSKU PATROLU ULAGANE, UPREPODOBE SE, PA KAD OPASNOST PROĐE OPLETU OPET. TOME ĆE, NAVODNO, DA DOHAKA KONTINUIRANO AUTOMATSKO MERENJE PROSEČNE BRZINE VOZILA NA AUTO-PUTEVIMA

Od 1. septembra sistem naplate putarina na auto-putevima detektovaće prosečnu brzinu vozila i svaka veća od najveće dozvoljene – trenutno je to 120 kilometara na sat, a ima nagoveštaja da će da bude podignuta na 130 km/h – biće prosleđena policiji na dalje staranje i postupanje.
Ova novotarija, zgodna da se stane u kraj prebrzoj vožnji koja je, to treba imati na umu, najčešći uzrok udesa na auto-putevima, ali i još zgodnije da se dodatno dopuni budžet saobraćajne policije bez dodatnog angažovanja ljudskih resursa, nije naišla na odobravanje. Kao, ne može policija da koristi sistem naplate za otkrivanje prekršaja, da se time dezavuiše Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, da je sama ideja besmislena jer sistem je lako prevariti, da toga nema nigde do u Srbiji, a i ako ga ima to je samo na kratkim i opasnim deonicama kao što su tuneli, prevoji i uopšte uzev na takvim deonicama.

STRANA ISKUSTVA: Za početak, nije tačno da policija ne može da koristi kamere na naplatnim rampama za detektovanje prekoračenja brzine – u Članu 286. Zakona o bezbednosti saobraćaja, stav drugi, piše da može. Kratko prepričano, organ nadležan za poslove saobraćaja, policija, može da ovlasti upravljača puta, javno preduzeće i ustanovu – Srbija puteve, za snimanje saobraćaja u svrhu kontrole saobraćaja.

Takođe, nije tačno da se time krši Zakon o zaštiti podataka o ličnosti jer, pre svega, automobil nije ličnost već stvar, a sve i da jeste ličnost, pomenuti zakon ne zabranjuje prikupljanje podataka, već neovlašćeno obrađivanje tih podataka. Kako je za "Vreme" objasnio Zlatko Petrović, pomoćnik generalnog sekretara poverenika za zaštitu podataka o ličnosti, operater naplate putarina – Javno preduzeće Putevi Srbije te podatke ne obrađuje nego samo prosleđuje policiji koja je pak ovlašćena da podatke obrađuje i po potrebi procesuira.

Nije tačno ni da tako nečeg ima samo u Srbiji: u više evropskih zemalja – Austriji, Holandiji, Velikoj Britaniji i Italiji – takvi sistemi već podugo rade. U nekima od njih rade samo na opasnim deonicama, dok su Italijani najdalje odmakli: još 2004. godine pokrenut je projekat snimanja prosečne brzine vozila na auto-putevima kodnog imena Tutor. Do 2005. godine, kada je i aktiviran, na 1120 kilometara auto-puteva izgrađene su rampe sa kamerama preko cele širine puta na udaljenostima od 10 do 25 kilometara, kako gde i kako je zgodno. Za samo godinu dana aktivnog rada, zabeleženo je 22 odsto manje svih udesa u kojima je povređeno 34 odsto ljudi manje, dok je broj poginulih prepolovljen. Zanimljivo: te godine policija je na kućne adrese prekršilaca poslala svega 15.000 biljeta. Samo postojanje kamera na italijanske vozače, poznate po vožnji kako se kome ćefne, delovalo je blagotvorno. Danas ovaj sistem pokriva 3100 kilometara, odnosno nešto više od 40 odsto svih auto-puteva.

(BEZ)SMISLENO: Ideja da se između dve naplatne rampe meri prosečna brzina vozila na auto-putu začeta je pre oko 10 godina, kada je zbog kraduckanja pazara, ali i mnoštva rupa u sistemu kroz koje je bilo lako provući se bez plaćanja putarine, uveden današnji sistem sa skeniranjem registarske oznake i beleženjem vremena prolaza kroz ulaznu i izlaznu rampu. Prosto, ako je poznato za koje vreme je neko vozilo prešlo put poznate dužine, deljenjem te dve poznate veličine dobija se prosečna brzina kretanja.

Inače, datoteka sa srednjim brzinama kretanja vozila različitih kategorija u različito doba dana i godine je sofisticirani alat koji je od koristi pre svega upravljačima puta – u konkretnom slučaju JP Putevi Srbije, ali i za regulatore saobraćaja – saobraćajnu policiju, ako ništa drugo a ono da optimalno rasporede patrole, da sa najmanje čeka naprave najveći ulov.

Onda se neko lepo setio da pored čeka može i mreža da se baci: ako se već na naplatnim rampama beleže registarska oznaka i vreme prolaska, nije neka naročita nauka da se ujedno izračunava i prosečna brzina, pa ako je veća od dozvoljene to može i da se naplati. Naime, prosečna brzina je uvek negde između maksimalne i minimalne, pa ako je ona veća od maksimalno dozvoljene – 120 kilometara na sat, vozač je nesumnjivo prekršio Član 44, stav 1. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima: na auto-putu vozač ne sme vozilom da se kreće brzinom većom od 120 kilometara na sat.

Sa druge strane, tih 120 kilometara na sat je opšte ograničenje, na nekim deonicama ograničenje je 100 ili 80, pa i 60 kilometara na sat tamo gde se na putu nešto radi, tako da su i svi oni koji su malo ispod crte, recimo 100 kilometara na sat, zasigurno u nekom momentu prekršili Član 44. Što je veći razmak između dva merna mesta, u ovom slučaju između naplatnih rampi, razlika izmeću srednje i najveće trenutne brzine je veća, ali taj prekršaj ipak neće biti i sankcionisan, jer sistem kakav se uspostavlja/testira nije kadar da takav prekršaj i dokaže.
Taj momenat, da sistem ne može da registruje svakog prekršioca, povod je da se sve proglasi besmislenim: kao, lako ga je prevariti. Jeste, lako je, pogotovu jer se i čekanje na naplatnoj rampi računa kao vreme provedeno u vožnji, kao i svako zaustavljanje usput, ali ipak – početkom avgusta na relaciji Novi Sad – Beograd, od sedam uveče do ponoći, dakle u svega pet sati, od ukupno 21.721 vozila koje je prošlo naplatnu rampu kod Stare Pazove, detektovana su čak 3124 vozila čija je srednja brzina bila veća od najveće dozvoljene, bez obzira na to što je i na rampama bilo gužve. Štaviše, kod 1289 vozila merenje je pokazalo da im je prosečna brzina bila iznad 130, a kod njih 90 preko 150 kilometara na sat, sa sve čekanjem na naplatnoj rampi. Užas, zar ne.

Taj podatak pokazuje da sve to i te kako ima smisla, mada nije poznato da li su vozači na ulaznoj rampi upozoreni da će se snimati njihova prosečna brzina. Da jesu, verovatno bi ih bilo mnogo manje, što uostalom i jeste cilj – da se ne vozi prebrzo.
Dakle, bez obzira na to što nije sveobuhvatan, ovaj sistem ima smisla i, kako god da se okrene, pravedniji je i obuhvatniji od lovljenja prekršilaca radarom, naročito od kada je uvedeno ono čudno pravilo da je prekoračenje brzine i za svega jedan kilometar na sat dovoljno za pisanje prijave. I najpažljivijem vozaču se, naime, dogodi da ne primeti da se kreće (malo) brže nego što sme, pa kad primeti, on uspori. Loviti i kažnjavati pažljive vozače i tako ih izjednačavati sa onim bahatima je kontraproduktivno i nadasve kvarno.

BALKANSKA PRAVILA: Kada je krajem prošlog meseca, tokom obilaska radova na koridoru 10, upitana za koje vreme je stigla od Beograda do Levosoja, ukupno 360 kilometara, ministarka Zorana Mihajlović je rekla da su putovali cela tri sata. Na reakciju nekolicine novinara, nešto kao "ala ste nagazili", dodala je da se zaboravlja da samo kroz Grdeličku klisuru nemamo auto-put. "Vozili smo kako treba", zaključila je.
E pa nisu vozili kako treba: jeste da se prostim deljenjem udaljenosti i vremena dobije taman 120 kilometara prosečne brzine, ali niti je auto-put celom dužinom – nedostaje 40 kilometara i dalje magistralnog puta na kome je opšte ograničenje 80 km/h, a zbog same konfiguracije puta i zbog radova koji su u toku pretežno je tek 60 km/h – niti je celom dužinom auto-puta dozvoljeno 120 kilometara na sat.

Međutim, cela kolona spada u kategoriju "vozila pod pratnjom" na koja se, kao, ograničenje brzine ne odnosi. To jeste tačno, ali samo pod jednim uslovom, koji je opisan u Članu 106. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima. Ukratko, ako se vozilo pod pratnjom kreće brzinom većom od dozvoljene, pored svetlosnih signala mora da bude aktivan i zvučni signal. Pa sad, ako je sirena zavijala sve vreme puta, Zakon o bezbednosti saobraćaja nije prekršen, ali to opet ne znači da su vozili "kako treba" jer, prosto, na auto-putevima ne treba da se vozi brže od 120 kilometara na sat. Da je tog dana sistem monitoringa bio aktivan, na obe naplatne rampe – one kod Niša i kod Leskovca – pokazalo bi se da je kolona išla znatno brže nego što treba/sme, s tim da uplatnica sa odgovarajućim iznosom nikada ne bi bila poslata, jer vozila pod pratnjom dozvoljenu brzinu smeju da prekorače, a i kamere ne beleže zvuk, pa ne bi ni bilo dokaza o prekršaju. Kako god, bez obzira na pratnju, svetla, sirene i imunitet, voziti se toliko brzo je opasno, na stranu što je i nepristojno, a nadasve je sramota tvrditi da je bilo "kako treba".

Pitanje je, takođe, ko će još biti privilegovan, osim onih kojima zakon to prekoračenje toleriše – vozilima s pravom prvenstva i onima pod pratnjom? Da li je, a lako je moguće da već jeste, u proceduru koja prevedena na srpski jezik glasi: "ako je detektovana srednja brzina veća od 120 kilometara na sat, onda podatke o tome pošalji policiji", dopisano i "osim ako je registarska oznaka deo baze podataka sa izuzecima", pa da u njoj nađu mesta sva vladina/partijska vozila, pa privatna vozila glavate gospode i gospođa, pa i njihovih mama i tata, sinova i kćeri, burazera, pajtaša, podobnih urednika i novinara, omiljenih glumaca, botova koji se naročito ističu… Lepo i korisno po pobrojane, uzgred i nevidljivo.

Izvor>>

[Hermes]

1) nije tacno da je brzina glavni uzrok saobracajnih nesreca na auto-putu. Umor vozaca i nepravilno prestrojavanje su glavni uzroci.
2) pitanje za pravnike je da li to moze tako da se tumaci, `sigurno je negde prekoracio brzinu``...koliko ja znam, za svako delo koje povlaci neku kaznu mora da se tacno dokaze gde, kad, kako, ko je vozio (ovo mozda ne mora, ali bar snimak vozila)....videcemo kako ce to da se tumaci na dalje, ne verujem da ce tek tako prosto da bude.

[mupe]

Potpuno si u pravu. Ne može da se tumači "sigurno je negde prekoračio brzinu", a postavlja se pitanje i koje je zapravo ograničenje prosečne brzine. Šta se dešava ako je na jednom delu autoputa ograničenje 80km/h, na primer zbog radova?

Takođe, "samo" prosleđivanje podataka policiji predstavlja obradu podataka bez saglasnosti lica na koje se ti podaci odnose. Ona primedba da automobil nije ličnost je toliko glupa da ne želim čak ni da je komentarišem.

[expendable]

A ti još nisi poludeo, blago tebi

Ne, to ide drugačije (neko ima i takav potpis):
Blago onom ko rano poludi, pa mu ceo život prođe u veselju!

P.S.
Slažem se sa imenjakom, ovakva odluka će voditi ka jurcanju uz pauze (pa da je makar kafa i bezalkoholno piće, nego će biti tu i malo žestine i piva) i apsurdne situacije da balzamovani vozač (posle pauze) koji je jurio 180 km/h ne bude kažnjen a neko će sa 121 km/h biti. Prosečna brzina je nešto što zakonski nije baš lako definisati ... to što onaj sa "bujnom kosom" trtomudi da u Austriji koriste već x godina (verovatno i bio tamo o teretu države pa nije ukapirao da je Austrija 50 god. ispred nas u svakom pogledu i što tamo možda može ovde je smešno i pokušavati ... možda u stvari vredi pokušavati (ugledati se na bolje ili makar naprednije) ali ne ad hoc (jer se drugačije nije mogla ograničiti brzina vozila u sred sezone).
Svakako, ako se spase makar jedan život, onda vredi, ali baš ove godine u većini slučajeva baš nije bilo do brzine (kao što neko reče, umor, prestrojavanje, loše održavanje potrebnog rastojanja, radovi na putu i slično, su češći uzroci ... bar se tako stiče utisak ... tu je brzina bila od sekundarnog značaja).
I svakako, sve preko 140 (150) treba sankcionisati u što većem procentu (nekada su za to služili presretači, mogli bi i radari na mostovima i slično). Predlog za 130 makar na deonicama gde to može (a ima i takvih) treba što pre, kao i 90 na regionalnim putevima (ima takvih gde može a negde ni onih 80 nije bezbedno).