Zakon o zaštiti potrošača.

Posto sam ja prvi pomenuo konretan slucaj evo da se oglasim.


Dalja rasprava o tom slucaju je bespredmetna. Svi zainteresovani su izneli svoje stavove o tom slucaju, sam slucaj je vec verovatno i arhiviran, sta je nesrtecni vlasnik uradio po tom pitanju ne znam i postene recen i ne zanima me tako da bi bilo lepo da se sada vratimo na sam Zakon o zastiti potrosaca. Iako je i ovaj slucaj na neki nacin povezan sa zastitom potrosaca ajde lepo da ga i mi arhiviramo i da vise o njemu ne raspravljamo posto je manje vise sve receno.

http://www.polovniautomobili.com/wiki-V ... ncijom.php

Po novom Zakonu o zaštiti potrošača, koji je stupio na snagu na početku godine, i prodavci polovnih vozila moraju da daju jednogodišnju garanciju na svoju robu.

Međutim, to je stvorilo haos na tržištu automobila, jer niko ne zna šta mu je činiti - ni kupci ni prodavci!

Prema rečima Petra Bogosavljevića, predsednik Udruženja za zaštitu potrošača, problem je nastao jer u zakonu pitanje polovnih vozila nije detaljnije definisano.

- Sada smo došli u situaciju da nam se žale kako kupci, tako i prodavci polovnih vozila! Kupac izričito zahteva da kupi automobil koji nije u voznom stanju, a posle, pozivajući se na novi zakon, traži od prodavca da mu servisira takav auto - objašnjava Bogosavljević.

On dodaje da veliki broj kupaca koji su automobil uzeli pre stupanja na snagu novog Zakona o zaštiti potrošača sada traži da im prodavac popravi auto, na šta nemaju pravo.

- Jedino rešenje je sklapanje kupoprodajnog ugovora u kome se obe strane preciznije dogovaraju o prodaji - kaže Bogosavljević.

Dalibor Tomić iz „Autoitalije“, firme koja se bavi prodajom vozila iz uvoza, kaže da je trenutno situacija po prodavce automobila katastrofalna.

- Prodavci u inostranstvu nama ne izdaju garancije, a to su automobili kojima je fabrička garancija istekla. Morali smo da uložimo novac u otvaranje sopstvenog servisa jer nam je to isplativije nego da automobil teramo kod drugog servisera - objašnjava Tomić. Prema njegovim rečima, po novom Zakonu o zaštiti potrošača prodavci su dužni da daju garanciju na karoseriju, motor, ali i sve ostale delove vozila.

Šta je uslov za popravku

- Jedini uslov da kupac od prodavca dobije popravku polovnog automobila je da se u prvih godinu dana vozilo održava u ovlašćenom servisu. To praktično znači da neko ko, recimo, loše menja brzine može da uništi lamelu, a mi smo u obavezi da mu ugradimo novu. Da zlo bude veće, prodaja je u odnosu na prošlu godinu opala za 20 odsto, a stranci su podigli cene polovnih automobila jer i oni sve ređe kupuju nove - žali se Tomić.

Kako do besplatnog servisiranja

1. Kupac podnosi pismenu reklamaciju prodavcu automobila - navodi kada je auto kupljen, po kojoj ceni, gde je nastao kvar...

2. Kupac čeka odgovor prodavca, a zakonski rok za odgovor je 15 dana.

3.Ukoliko ne dobije odgovor, kupac ulaže prigovor tržišnoj inspekciji i tako traži ostvarivanje zakonskih prava uz pomoć državnog organa.

Šta je pod garancijom

* Karoserija
* Motor
* Menjač
* Pumpa za gorivo
* Lamela
* Bombina
* Creva za gorivo...

koja ******stina...

a da li je neko primetio da se negde u novom zakonu o zastiti potrosaca navodi da je obaveza JEDINO auto-placeva,a ne fizickih lica, da izdaju garanciju?

znaci,da li bi ovaj zakon trebao da se odnosi na SVE prodavce koji su obavezni da daju garanciju,svejedno da li je to auto-plac(diler automobila) koji uvozi kola iz Italije i prodaje u Srbiji ili privatno lice,neki npr Pera Peric koji prodaje svog juga starog 20 godina za 300 eura?

Garancija na lamelu? Pa ni nova kola nemaju garanciju na kvacilo.Daj mi bilo koji auto i menjaces mu kvacilo posle pola sata,samo ako resi da skenjam.Ko moze dati garanciju na motor koji je presao 300hkm kada nu je fabrika dala garanciju na 100hkm? Taj zakon je cista glupost i pravio ga je neko ko se razume u vozila kao Marica u kriv k.... Treba da se uvede zakon da svako ko cacka nesto oko kilometraze i dokumentacije zaglavi iz momenta 10 meseci u Padinjaku a ne da izmisljaju garanciju na ispravnost vozila starog 10 god.

zakon svakako ima apsurdnih i nelogicnih delova.....

ali bas ga nesto gledam po clanovima,i koliko vidim,nigde se ne spominju IZRICITO auto placevi vec samo PRODAVCI....a u te prodavce spada bilo ko ko nesto prodaje........(i auto plac koji se bavi prodajom automobila i neki Pera Peric privatno lice)

pa se pitam,da li se moze desiti hipoteticki da taj Pera Peric proda svog juga starog 20 godina za 300 eura nekom Miki Mikicu,i onda ako neki deo na tom jugu,koji podleze garanciji po novom zakonu, u narednih godinu dana tom Miki otkaze,on da zahteva od Pere da mu popravi auto?

Vidis ovako, procitah taj zakon i vidim da u delu koji se odnosi na tzv.garanciju ne pise PRODAVAC nego pise TRGOVAC a trgovac ne moze biti lice koje nije registrovanu za obavaljanje trgovinske delatnosti sto znaci da se odredbe o saobraznosti iliti garanciji (kako je lakse reci) odnose samo na registrovane privredne subjekte kao sto su auto-placevi i sl.

Vec sam napisao negde ali da ponovim.Radim u firmi koja je generalni uvoznik jedne marke automobila ali imamo na prodaju i polovnjake na koje ne dajemo garanciju.Moze pre isporuke da se zajedno sa kupcem konstatuje neka neispravnost ili nedostatak i da se to otkloni u nasem servisu.Naknadne reklamacije ne primamo.

Ma taj zakon je logican samo na papiru,u praksi nema ni malo smisla,ko ce da garantuje za polovan auto,to je vise za trgovinske radnje i slicno!

http://myopelastraproblems.blog.com/2011/05/17/uvod/
Nadam se da i dalje mislite da Srbiji nije potreban Zakon o zaštiti potrošača.

Niko nije rekao da nije potreban, samo da je nedorečen i neefikasan kao i sve ostalo u ovoj "zemlji"...

Kao "ponosni" autor bloga http://myopelastraproblems.blog.com mogu samo da kažem da zakon o zaštiti potrošača ne služi ničemu.
Na uloženu žalbu CEPS-u (Centar za zaštitu potrošača Ministarstva trgovine) dobio sam odgovor da oni ne mogu ništa protiv tvrdnje ovlašćenog servisa da je automobil (u tom slučaju menjač) ispravan, jer su oni jedini stručni.
Na moje pitanje na koji način mogu da ostvarim svoje pravo da ono što sam kupio bude i ispravno je bio da podnesem tužbu sudu. To bi naravno značilo beskrajna veštačenja, ročišta i slično.

Druga bitna stvar u celoj priči je da tržišna inspekcija nema nadležnost ukoliko je vrednost robe koja je predmet spora veća od milion dinara.

Toliko!

Pozdrav svima.

Goran